Lov i ribolov


Lov

 

Prvi tragovi okupljanja lovaca i početka organizovanog lovstva u Nišu datiraju iz 1895. godine, gde je kralj Aleksandar Obrenović potpisao prvi Zakon o lovstvu (1898. godine).

 

Lovište „Nišava” je ukupne površine 59.424 ha, od čega je lovno produktivne površine oko 44.000 ha. Lovište čine ravničarski i brdsko-planinski tereni. Ravničarski deo se nalazi u slivu reka Nišave i Morave, dok su brdsko-planinski tereni na obroncima planine Jastrebac, Seličevice, Suve planine, Svrljiških planina i Kalafata.

 

U lovištu se nalaze skoro sve autohtone vrste divljači. Posebno treba istaći poljsku jarebicu koja se može naći na površini od 20.000 ha, sa ukupno 12.038 jedinki za lov. Uredbom Ministarstva zabranjen je lov na poljsku jarebicu do marta 2015. godine. Važno je napomenu

ti da je lovište „Nišava” jedno od najbogatijih lovišta ovom pticom u Evropi, a njeni tereni su poznati svuda u svetu. U lovištu se nalaze i fazan, zec, srna, divlja svinja, preplica, grlica, plovka, šumska šljuka i još dosta gajenih vrsta divljači.

 

Lovačko udruženje „Niš” ima programe za lov na šumske šljuke i fazane iz sopstvenog uzgoja. Za ljubitelje pasa ptičara u ponudi je njihova obuka i takmičenja u radu na poljsku jarebicu. U prethodnih nekoliko godina se na ovim prostorima održavaju svetska i evropska prvenstva u radu pasa ptičara. Termini za lov šljuke i fazana su od početka oktobra do kraja dece-mbra, kada ove divljači ima u zadovoljavajućem broju.

 

Lovačko udruženje ’’Niš’’

Telefon: 018 426 35 52

Veb strana: www.lunis.rs

El.pošta:  lunis@open.telekom.rs

 

 

 

Ribolov

 

 

Grad Niš i njegova okolina strastvenim ribolovcima nudi uživanje u ovom sportu na Nišavi i Južnoj Moravi. Najinteresantnija lovna mesta na Nišavi nalaze se u Sićevačkoj klisuri na delu između Niša i Niške Banje, a na Južnoj Moravi za ribolovce je najinteresantniji tok reke koji vijuga od ušća Toplice u Južnu Moravu. Reka Nišava bogata je šaranom, karašom, babuškom, klenom, skobaljem, potočnom mrenicom, krkušom, somom, grgečom i štukom, dok se u Južnoj Moravi love šarani, mrene, štuka, smuđ, deverika, beovica i dr.